Muž je ustao ujutro i doručkovao sa svojom suprugom prije nego što je otišao na posao. Kada je ušao u radnu sobu da uzme ključeve, primijetio je prašinu na stolu i ekranu računara. Tiho je zamolio suprugu da mu donese ključeve, a ona je pronašla slatku poruku napisanu prstima na stolu: “Volim te ženo moja”, i na ekranu računara: “Volim te saputnice života moga”.
S osmijehom mu je dala ključeve i uzvratila mu ljubavna poruka svojim osmijehom. Ovaj mudri suprug zna kako se odnositi prema svojoj ženi i kako pretvoriti tugu u radost.
To je prava ljubav i recept za sretan zajednički život! 🙂
BONUS ISPOVEST
Ovako počinje moja ispovest…
Već duže vreme osećam težinu u duši, kao da nosim teret koji nikako ne mogu da se oslobodim. Svaki dan mi je sve teže da se nosim sa svakodnevnim obavezama i brigama, a sve više se osećam izgubljeno i usamljeno u sopstvenom svetu.
Nekada sam bila srećna i puna energije, ali ne znam šta se desilo da sam postala ovakva prazna senka sebe. Možda je sve počelo sa gubitkom voljene osobe, ili sa nekim drugim traumatičnim događajem koji me je potresao do srži. Možda je reč o mom unutrašnjem nemiru i nesigurnosti, koji me prate već duže vreme.
Uglavnom, svaki dan se budim sa istim osećajem praznine u stomaku i sa suzama u očima. Pokušavam da se nosim sa tim tako što se zatrpavam poslom i obavezama, ali ni to mi ne pomaže da se osećam bolje. Sakrivam svoje osećaje od drugih ljudi, jer se stidim da priznam da se osećam slomljeno i izgubljeno.
Tražim izlaz iz ovog začaranog kruga, ali se čini da nema izlaza. Sve me više obuzima tama, i ne znam kako da se izborim sa njom. Možda je vreme da priznam sebi i drugima da nisam savršena i jaka, nego da sam samo obična ljudska bića koje pati i traži put ka oslobođenju.
Ovo je moja ispovest, moj poziv za pomoć i razumevanje. Nadam se da će neko čuti moj glas i pružiti mi podršku u ovim teškim trenucima. Jer bez podrške i ljubavi, ne znam kako ću uspeti da prebrodim ovu oluju u svojoj duši.
