Nejasan stav Vlade Crne Gore o rezoluciji o Srebrenici: Da li su amandmani put ka “uzdržanom glasanju”?
Još uvek nema zvanične potvrde Vlade Crne Gore da će ova zemlja poslati dva amandmana na UN-ovu rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Predstavnici civilnog društva ističu konfuziju u spoljnoj politici Crne Gore, dok Daliborka Uljarević, izvršna direktorka podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, upozorava u razgovoru za N1 da se ovime dovodi u pitanje i glasanje Crne Gore za rezoluciju.
Od očekivanja za glas “za” do neizvesnosti
Uljarević navodi kako ova situacija odražava unutrašnje procese demokratizacije Crne Gore i da je odnos prema UN rezoluciji o Srebrenici pitanje vrednosti.
“Ako ne možemo znati na kojim vrednostima se zasniva naša Vlada, onda imamo problem. Javno smo obavešteni da su podneti amandmani, ministar spoljnih poslova tvrdi da su to nezvanične informacije, dok poslanica iz njegove partije govori o tome kao o gotovoj stvari. To ukazuje na pritisak koji se vrši na vladu i partije, dovodeći u pitanje ne samo podršku rezoluciji, već i ko-sponzorstvo, što je zahtevalo preko 106 nevladinih organizacija i više od 304 uglednih pojedinaca od premijera, na šta nismo dobili odgovor.
Kada smo prvi put izneli inicijativu, pretpostavljalo se da će Crna Gora podržati rezoluciju. Ova situacija dovodi to u pitanje, jer ne znamo šta će se desiti ako amandmani budu zvanično poslati i ne budu usvojeni, što je verovatno. Veliki problem leži u ideološkoj heterogenosti vlade i nedovoljnoj programskoj i vrednosnoj profilisanosti u odnosu na rezoluciju UN o Srebrenici. To je loša slika koju Crna Gora šalje”, rekla je Uljarević za N1.
Koji je interes Crne Gore?
Navodi da amandmani obično služe za dopunu ili korekciju teksta i pita se da li su oni koji su podneli amandmane uopšte pročitali finalni tekst Rezolucije o genocidu u Srebrenici.
“Nigde se ne navodi da je krivica kolektivizovana, tako da ne vidim zašto bi se trebalo individualizovati. Dejton nije tema ove Rezolucije, niti je Crna Gora potpisnik Dejtonskog sporazuma, niti je to njen državni interes da se bavi tim pitanjem putem amandmana. Sve to pokazuje da, ako ti amandmani nisu rezultat zahteva zvanične Srbije ili entiteta u Bosni i Hercegovini, mislim na Republiku Srpsku, onda su to prilično nevešti pokušaji da se crnogorske vlasti pomire sa svojim partnerima.
Videli smo kako je Dodik dočekan sa najvišim počastima, što krši crnogorski i međunarodni protokol, i kako crnogorske vlasti reaguju na stalno omalovažavanje od strane zvaničnog Beograda”, dodala je.
Navodi da vlasti Crne Gore ne znaju šta je njihov državni interes.
“Ministar spoljnih poslova Srbije nastavlja istom linijom kao i njegove kolege – gazi po integritetu i dostojanstvu crnogorskih vlasti, jer može, s obzirom na to da zna da neće dobiti jasan odgovor”, dodala je.
Put ka “uzdržanom” glasanju?
Na spekulacije da iza amandmana stoji podrška SAD, rekla je da nemaju takvu potvrdu, niti znaju da li je reč o tehničkom karakteru ili nekoj vrsti marketinga koji premijer Spajić nevešto primenjuje.
“Bilo bi čudno da SAD podrže te amandmane. Učestvovali su u finalnoj verziji, pa bi bilo ponižavajuće za njihovu administraciju da nisu predložili ono što smatraju da treba. Mi, kao civilni sektor, nastavićemo da tražimo odgovor od premijera. Došli smo do situacije u kojoj je stav podrazumevajući, da niko od onih koji pripadaju građanskoj Crnoj Gori nije dovodio u pitanje da će Crna Gora glasati za. Sada se pitamo da li odbijanje amandmana vodi ka uzdržanom glasanju. To bi u konačnici bio nastavak našeg učešća u odbrani ne interesa Crne Gore, već Srbije, kao što je bio slučaj sa uzdržanim glasanjem u Savetu Evrope o Kosovu.
Nastavićemo da insistiramo da Crna Gora ne samo podrži, već i bude ko-sponzor, jer je to jedini način da doprinese valjanom suočavanju sa prošlošću i održivom miru u regionu. Sve drugo bi bilo korak unazad za Crnu Goru”, zaključila je Uljarević.
