Kada su moje trojke rođene, otac ih je napustio uz riječi “Shvatio sam da nisam spreman”. Plakala sam danima, ali uz pomoć svoje porodice sam se polako oporavljala od porođaja i rastanka.
Djevojčice su odrastale pitajući za svog oca. Pokušavala sam ih tješiti govoreći im da će se vratiti sa poklonima, ali su polako počele shvaćati istinu. Kada su napunile deset godina, odlučila sam im otvoreno reći istinu o svemu.
Od tada, one me više nikada nisu pitale za oca. Kada se jednom pojavio pred njihovim vratima iznenada, sve tri su ga odlučno odbile i rekle mi da zatvorim vrata. Naučile su živjeti i bez njega, i ja sam bila ponosna na njih.
BONUS ISPOVEST:
Moja ispovest je veoma tužna i bolna. Izgubila sam osobu koju sam najviše volela u životu i to me je ostavilo slomljenu i izgubljenu.
Bio je to čovek sa kojim sam provela najlepše trenutke svog života, delili smo sve radosti i tuge zajedno. Njegova smrt me je pogodila kao grom iz vedra neba i ostavila me u velikoj tugi i bolu.
Svaki dan se borim sa tugom i prazninom koju je ostavio njegov odlazak. Pokušavam da se izborim sa gubitkom, ali svaki dan je težak i pun suza.
Nadam se da će vreme doneti olakšanje i da će bol polako nestati, ali znam da će u mom srcu zauvek ostati njegova praznina. Volim te zauvek, dragi moj…
