Moja mama je izgubila život u bolnici dok me rađala… Žensko sam i tata me se odrekao istog trenutka, nije želio da me odgaja. Mene su tada da ne bih završila u domu uzeli baka i deda, naravno sa mamine strane. Odrasla sam uz baku, tata nikada čak nije ni došao da me vidi, nije čak nikada ni pitao za mene.
Dobio je djecu sa drugom ženom i oni su mu bili sve, a ja niko i ništa. Prije par dana sam završila fakultet, MEDICINSKI, a sve zahvaljujući mojoj baki, deda je na žalost umro kada sam imala samo 8 godina. Baka je i zadnji novac odvajala za mene, a jučer me je, nećete mi vjerovati moj tata dodao na fb-u, NAKON 25 GODINA. Malo čudno baš kada sam diplomirala da me se sjetio i poželio da me ima u prijateljima.
Ne mogu da vjerujem koliko je loš čovjek, nakon svega šta mi je uradio u životu sada kada vjerovatno misli da može imati korist od mene želi da mi se približi. Nekada mrzim sebe jer sam potomak takvog čovjeka… Naravno nisam ga prihvatila za prijatelja i nimalo se ne kajem jer sam ga odbila… Čak mi je u neku ruku drago da je ovo uradio da barem na trenutak osjeti kako je biti odbačen.
BONUS ISPOVEST :
Odlučila sam da podelim svoju tužnu ispovest jer osećam kako mi teret sve teže pada na srcu.
Oduvek sam volela jednog dečka koji mi je bio sve na svetu. Delili smo svaki trenutak zajedno, smejali se, plakali, planirali budućnost. Međutim, jednog dana, iznenada je nestao iz mog života. Nije mi rekao zbog čega, samo je nestao.
Godine su prolazile, a ja sam svakim danom sve više gubila nadu da će se ikada vratiti. Pokušala sam da nastavim dalje, da se posvetim poslu, prijateljima, porodici, ali uvek je bio taj prazan prostor u mom srcu koji je samo on mogao da popuni.
Jednog dana, slučajno sam ga srela na ulici. Srce mi je zaigralo od sreće, ali ubrzo shvatih da je bio sa drugom devojkom. Tada sam shvatila da je moj svet srušen, da je on nastavio dalje dok sam ja još uvek ostala zarobljena u prošlosti.
